Данас говоримо о веома важном Предлогу закона о измени закона о музејској делатности. Министарство културе и информисања поднело је Предлог закона о измени Закона о музејској делатности, који се односи на измену једног члана, односно члана 49, став 3 који се односи на избор директора и вршиоца дужности у музејима. Разлог јесте да се овај члан уподоби са Законом о култури, како? У смислу да се услови уподобе како у пракси, како сутра у примени не бисмо имали различите ситуације. У закону о музејској делатности предвиђено је да услови за директора и вршиоца дужности директора може бити лице које испуњава услове, али и лице које има положен стручни испит и најмање 5 година рада у музејској делатности. Док се у Закону о култури у члану 36 и 37 ови услови су општег карактера.
Шта то значи? Наиме, ради се о условима за избор директора и то је висока стручна спрема и 5 година искуства у култури.
Е сада, како у пракси не би дошло до примене различитих одредаба закона, министарство је припремило, а скупштински одбор за културу је прихватио измену и допуну члана 49 Закона о музејској делатности који ће моје колеге из посланичке групе и ја да подржимо у дану за гласање. Иначе, у Републици Србији на снази је Закон о културним добрима усвојен још 1994. године и од тада да подсетим наше грађане да су промењена два устава и целокупан политички систем у нашој земљи. Овај закон уређује заједничка питања заштите културних добара (архивистику, музеологију, стару и ретку књигу, непокретна културна добра и кинотеку). Имајући у виду потребу системског уређења сваке појединачне области заштите културних добара, сходно специфичностима неопходно је доношење прописа којим би се уредио систем заштите музејске грађе.
На тај начин би се створио законски оквир да Република Србија свеобухватно уреди музејску делатност и заштиту музејске грађе, поготово ако се има у виду значај ових институција и културног наслеђа, не само за историју, науку и културу, већ и за задовољавање потреба грађана наше земље. Имајући у виду значај музејске грађе као дела културног наслеђа и врсте покретних културних добара у савременом свету, који их је препознао и као један од битних елемената покретача привредног раста, туристичке понуде једне земље и битног услова за разумевање прошлости и будућности народа, неопходно је сва питања у вези настанка музејске грађе уредити законом којим ће поставити и системски уредити музејску делатност.
Овим законом који смо усвојили у марту ове године не само да се дефинишу музејска делатност и њена усклађеност са међународно прихваћеним документима и професионалним стандардима препознатим у Статуту Међународног савета за музеје и Кодексу професионалне етике, већ је уређено и евидентирање музеја у Евиденцију музеја Републике Србије. Навео бих одличну сарадњу коју има општина Неготин и музеј „Крајине“ са министарством културе, где смо за реализацију пројеката у области културног наслеђа, савременог стваралаштва, дигитализације и очување архивске грађе Министарство културе и општина Неготин у претходне четири године уложили преко 50 милиона динара и ту спадају (радови на уређењу 4 археолошка налазишта у оквиру римског лимеса на Дунаву, радови на уређењу археолошког налазишта „Врело“у Шаркамену, разне публикације о хајдук Вељку Петровићу који је познат по чувеној реченици „Главу дајем Крајину не дајем“ и за кога је Стеван Стојановић Мокрањац написао своју чувену шесту руковет. Поред ових улагања, уложили смо у сам музеј „Крајине“, затим у музеј „Хајдук Вељка“ и улажемо и у родну кућу Стевана Стојановића Мокрањца где смо ове године у септембру традиционално отворили 55.фестивал „Мокрањчеви дани“. Да ли мислите да је све ово могло да се уради у култури, да није Србија економски ојачала од 2012.године па до данас.
Захваљујући председнику Александру Вучићу, ми данас можемо да улажемо у путну инфраструктуру где се никада није више улагало, у фабрике, нова радна места, повећање плата и пензија, развој пољопривреде, спорт, културу, у вртиће, болнице, школе, православне објекте. Такође, на крају, морам да подсетим грађане када је обновљен и отворен поново Народни музеј у Београду који је основан 1844.године и који је најстарија музејска установа у Србији, као и музеј савремене уметности.
За посетиоце зграда музеја савремене уметности је отворена 20.октобра 1965.године, а затворена знате када? Па у време жутих егзотичних тајкунских хоботница попут Ђиласа, Вука Јеремића, Тадића и других, које су тада биле на власти и поред свих области наше земље, уништили су и културу, а то је 2007.године. Напокон је музеј реконструисан, обновљен и отворен 20.октобра 2017.године. Такође, Народни музеј нису могли да обнове 10 година. Поштовани грађани, наша најстарија музејска установа је затворена 2003.године такође за време власти како ја кажем жутих егзотичних тајкунских хоботница које сам малопре поменуо, па не бих опет да им спомињем имена, а знате када је обновљен и отворен Народни музеј у Београду, а сада Србије. Па наравно као и музеј савремене уметности у време председника Александра Вучића 28.јуна 2018.године. И како је тада рекла на отварању премијерка Ана Брнабић „Коначно Народни музеј враћамо свим нашим грађанима и културу стављамо на место којој припада“ Живела Србија!