У овом високом дому расправљамо о амандманима на Предлоге закона везане за буџетски систем, порез на доходак грађана и друге, а ја ћу своју данашњу расправу да фокусирам на амандман на Предлог закона о изменама и допуни Закона о буџетском систему Републике Србије.

На самом почетку морам да кажем да смо пре неколико дана усвојили једногласно буџет РС за 2022.годину који је дефинисан фискално веома одговорно и економски јако добро. Након одржаног јавног слушања и представљања буџета за 2022. годину које је било 9.новембра и где су присуствовали представници Владе и ресорног министарства, гувернерка Народне банке Јоргованка Табаковић, представници државне ревизорске институције, представници фискалног савета, Привредне коморе Србије, стручна јавност, представници организација цивилног друштва и заинтересовани медији, и након одржане седнице одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава могу да кажем да је предложени буџет за 2022.годину оријентисан на наставак капиталних улагања и почетак нових пројеката који ће још више подићи економски нашу земљу, као и на још већу финансијску подршку свих осталих области живота који су битни за наше грађане, од здравства па до заштите животне средине.

Предлог буџета за 2022.годину је наставак постепеног смањивања фискалног дефицита и такође предвиђени фискални дефицит благом умањењу учешћа јавног дуга у БДП-у (планирано је са 58,2% како завршавамо 2021.годину на 56,5% на крају 2022.године). Очекујемо да ћемо у 2022.години имати реално повећанје БДП-а од 4,5% и рекордних преко 52 милијарде евра.

Повећање пензија од 5,5% дефинисано је објективном швајцарском формулом. Крајем фебруара 2022.године иде и једнократна новчана помоћ свим пензионерима у износу од 20.000 рсд. Затим повећање плата у јавном сектору који у просеку износи 7,4% је одличан. Минимална зарада се повећава за 9,4% и износиће 35.012 рсд.

Подсетићу вас само да је минимална зарада у време бившег досовског режима који сада опет покушава да се уједини, али им не иде, пре само 10 година износила 15600 рсд.

Издвајања за изградњу инфраструктуре задржана су на веома високом нивоу. Настављамо да реализујемо све пројекте које смо започели. Важно је овде напоменути и да се наставља са постепеним фискалним растерећењем зарада (повећава се неопорезиви део бруто зараде са 18.300 на 19300 рсд уз истовремено смањење стопе доприноса за ПИО на терет послодавца за 0,5%).

Укупна помоћ државе Србије на челу са председником Александром Вучићем у време пандемије износи 8 милијарди евра или 17,2% бдп-а.

Никада, али никада у последњих 30 година није био већи капитални буџет наше земље који износи 485 милијарди динара. Даћу вам пример уважени грађани Републике Србије да је 2010.године тај проценат учешћа у бдп-у био 3,1%, а овим буџетом капиталне инвестиције учествују са 7,3% у бдп-у, граде се тренутно 5 ауто путева и обезбеђен је новац за градњу још 5 што ауто путева, што брзих саобраћајница, изграђене су 3 потпуно нове болнице, фабрика вакцина и после тачно пола века приче о Метроу, почела је градња прве линије метроа у Београду.

- Имамо раст зарада реално 7,7%, а номинално 9,4%. Имамо стабилан курс све време, такође и стабилну инфлацију (од 2009-2012 године просечна годишња инфлација је била 8,2%, а од 2016-2021 је 2,25%.)

- Нето прилив страних директних инвестиција за првих десет месеци 2021. године износи преко 2 милијарде евра. Нето прилив страних директних инвестиција у региону (С.Македонија, БиХ, Црна Гора и Албанија) укупно имају 1,7 милијарду евра, што значи да смо ми имали више од свих земаља у региону заједно.

- Јавни дуг у односу на бдп неће прећи 60% са свим мерама (што је ниво Мастрихта) тачније 58,2%, а за 2022.годину планиран је на 56,5%,

- Просечна плата 2012. године је била 360евра, а до краја 2021.године износиће 610 евра са тенденцијом раста.

Пошто ја долазим из општине Неготин изнећу вам податке колико ће се уложити у периоду који нам предстоји.

- Један од најважнијих пројеката, а у циљу унапређења пољопривредне производње, кроз стварање услова за повећање приноса је наводњавање неготинске низије чија је вредност 11.624,000 евра и са чијом реализацијом се креће 2022.године

- Изградња првог хемијско-индустријског парка „Прахово“ пројекта од државног значаја и који је премијерка Ана Брнабић најавила у свом експозеу, зато што Неготин има изузетно повољан стратешки положај на обали Дунава, на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске.

- Реконструкција неготинских пивница као једног од најатрактивнијих туристичких потенцијала Неготина и источне Србије ће бити поптуно уређене захваљујући председнику Александру Вучићу који је препознао значај јединственог каменог комплекса у Рајцу, Рогљеву и Смедовцу. Биће уложено између 2 и 5 милиона евра и креће се са радовима на пролеће 2022.године.

- Поред завршених путних праваца Неготин – Зајечар који није обновљен од 1979.године, преко 40 година и пута од Неготина ка ХЕ Ђердап 2 и румунској граници, 2022.године ће се радити и свих 13км државног пута од Неготина до бугарске границе. Вредност инвестиције износи преко 600милиона рсд и тиме смо повезали све путне правце и Неготин са земљама које су у ЕУ.

- Такође идемо у реконструкцију постројења за пречишћавање отпадних вода. Вредност инвестиције је око 4 милиона евра.

- Затим изградња нове топлане и топловода у граду – вредност инвестиције је око 1,5милиона евра

- Нова канализациона мрежа у граду – примарна у дужини од 2км и секундарна у дужини од 8 км чија је вредност 130 милиона рсд. (преко милион евра)

- Гасификација како Неготина, тако и Прахова где се налази хемијско-индустријски парк и морам да напоменем да је председник Александар Вучић јуче у Сочију остварио, могу слободно да кажем, историјски резултат за Србију на економском пољу и пољу енергетске ефикасности са председником Русије Владимиром Путином где нам је обезбедио цену гаса која је нижа од берзанске за 4 пута и што је још битније обезбедио нам је енергетску сигурност и уштеду од 300 милиона евра.

Могу слободно да кажем да овакве инвестиције нису биле у општини Неготин преко пола века. Људи су само сањали о свему овоме, а ми то остварујемо за бољитак свих наших грађана уз подршку председника Александра Вучића и његовог тима.

Ја бих на самом крају повезао Предлог закона о буџету за 2022.годину са оним што је најбитније и оно због чега све ово радимо, а то су наша деца. Изнећу неке податке који су занимљиви, а веома битни. Наши грађани морају да знају да од броја рођене деце зависи одрживост пензионог система у земљи.

Србија тренутно има близу 7 милиона становника, али ће да ако се наставе негативни демографски трендови до 2060.године Србија ће имати између 4.5 и 5.5 милиона становника. Број деце по мајци је 1,44, а за просту репродукцију треба нам барем 0,8 више.

На челу са председником Александром Вучићем кренули смо да окрећемо овај тренд, иде споро али је видљиво. Зато смо и променили закон о финансијској подршци породици са децом, што значи да мајка која роди треће и четврто дете добиће од државе Србије 30.000 евра током 10 година, што је сложићете се одличан подстицај. Али такође од нове године председник је најавио повећање давања државе за прво дете са 100.000 рсд на 300.000 рсд, а такође ће бити још већих подстицаја како за друго, треће,четврто дете, тако и за младе брачне парове да се осамостале и добиће подршку за куповину стана.

Држава проблемом наталитета мора да се позабави „читав век унапред“ и мора да живи животе наше деце и унучића и да размишљамо остављамо ли им отаџбину какву заслужују или не.

Живела Србија!