Данас расправљамо о веома битном Предлогу одлуке о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију и о Предлогу одлуке о избору члана Високог савета судства из реда судија апелационих судова. Дакле, две веома битне Одлуке.

Према важећем Уставу из 2006.године, судије бирају посланици у Скупштини на први трогодишњи ткз.“пробни период“, а затим их Високи савет судства бира на стални мандат. Тужиоце Скупштини предлаже Влада, док се заменици тужилаца на први мандат од 3 године бирају у Скупштини, после чега их Државно веће тужилаца бира на стални мандат. Према садашњем Уставу из 2006.године, иако Високи савет судства и Државно веће тужилаца бирају судије, односно заменике тужилаца, чланове та два правосудна органа непосредно или посредно бира Народна скупштина тј. ми као народни посланици.

Одмах на почетку само једну реченицу морам да кажем за референдум око промене Устава!

Не мења се Устав РС ни због КиМ, а ни због Рио Тинта и то мора грађанима Србије да буде јасно.

Опозиција покушава да спинује и убере неки политички поен спиновањем приче око промене Устава, али уважени грађани РС то није тачно и немојте наседати на такве приче, пре свега јер их причају они жути тајкуни бившег режима Ђилас, Јеремић, Тадић, који су своје приче одавно испричали.

Дакле, ставови струке, али и Европске уније су да је потребно искључити Народну скупштину из процеса избора судија и тужилаца и тиме би се постигла већа независност правосуђа.

Уместо 11 чланова које бира Скупштина, Високи савет судства ће имати 10 чланова, од којих 5 бира Скупштина из редова истакнутих правника, а 5 бирају судије, а Државно веће тужилаца постаје Високи савет тужилаца који ће чинити 10 чланова, од којих 5 бира Скупштина из реда истакнутих правника двотрећинском већином, 5 бирају тужиоци и заменици тужилаца.

Морам да се осврнем и на нову стратегију развоја правосуђа за период 2020-2025.године која представља наставак претходне Стратегије за петогодишњи период и континуитет даљег унапређења ефикасности правосуђа. Стратегија је израђена у складу са даљим процесом приступања Србије Европској унији, као и у циљу јачања правне државе, доступности правде и правне сигурности. Такође, Акциони план за поглавље 23 истовремено је и акциони план за праћење реализације Стратегије чиме је омогућена потпуна усклађеност ова два важна оквира којима се усмерава рад правосуђа у предстојећем периоду.

Влада Србије обезбеђује довољно средстава за изградњу нових судских зграда, па је у претходних неколико година изграђено више потпуно нових зграда за рад прекршајних судова или су и постојеће реновиране. Сасвим сигурно највеће улагање Владе Србије у претходних 30 година у правосудну инфраструктуру јесте потпуна реконструкција Палате правде у Београду, затим у Крагујевцу и још много других.

Подсетићу грађане Србије како је накарадно спроведена реформа правосуђа 2009.године за време бившег жутог режима и Тадићеве министарке Снежане Маловић и када је преко 1000 носилаца судијских функција у једном дану остало без послаи на улици. Таква неуспела реформа правосуђа коштала је Србију преко 11 милијарди динара због исплате плата не-реизабраним судијама, тужиоцима и запосленима у правосуђу са свим трошковима који нису плаћани до 2012.године.

Интересантна је и чињеница да је један број судија отишао у адвокатуру и да су се почели интензивно бавити политиком. Пример је случај Владимира Вучинића, бившег судије Специјалног суда, који одлази у адвокатуру, одмах се страначки активира и постаје члан Народне странке Вука Јеремића.

Па ја овим путем питам значи ли то да је он политички „нагињао на ту страну“ и док је био судија и „делио правду“. Тешко може да се поверује да му је тек у адвокатури прорадио „политички ген“.

Замислите шта тек ради адвокат Владимир Гајић, такође члан Народне странке, који позива грађане да не изађу на референдум. А казаћу вам ко је био он у прошлости. Био је директор компаније Интернационал ЦГ (ћерке фирме бившег Генекса) који је ухапшен у акцији полиције због малверзација које су оштетиле државни буджет за више од 22 милиона евра. Отуђио је незаконито парцелу грађевинског земљишта површине 1,2ха у блоку 20 на Новом Београду и продао је без расписаног тендера и на том земљишту изграђени су објекти површине 25.000м2. Дотични члан Народне странке је подстрекивао једног од директора да потпише Анекс уговора којим је предвиђено да се још неизграђених 1000 квадрата пословног простора продају испод тржишне вредности. Тај Анекс је потписан уз неовлашћену Сагласност Агенције за приватизацију коју је потписала Љиљана Млађан, директорка центра за правне послове Агенције у то време.

Ето то су радили ти Јеремићи, Ђиласи, Тадићевци и остале жуте тајкунске хоботнице!

Грађани Србије никада не заборављају време када су Ђилас, Јеремић, Тадић и други досовски преваранти бившег режима харали Србијом и распродали нам читаву земљу. То нећемо више никада да дозволимо! Грађани Србије су паметни људи, не можете два пута да их преварите.

Живела Србија!