ОТВОРЕНИ 55. МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ
Подизањем фестивалске заставе, уз звуке фанфара, у дворишту родне куће славног композитора Стевана Стојановића Мокрањца, у присуству бројних званица и посетилаца отворени су 55. „Мокрањчеви дани“.
Након интонирања химне Боже правде, свечана церемонија отварања фестивала настављена полагањем цвећа на спомен бисту великана српске уметничке музике. Цвеће су положиле делегације локалне самоуправе, Министарства културе и информисања Републике Србије, Дома културе „Стеван Мокрањац“, неготинске Уметничке школе, Музеја Крајине, Хорама Храма Свете Тројице и КУД „Мокрањац“ из Мокрања.
Поздравну реч у име домаћина упутио је Владимир Величковић, председник Општине Неготин.
„И ове године, дочекаћемо бројне уметнике, музикологе, љубитеље уметничке музике, посебно Мокрањчевог стваралаштва и све оне који својим присуством желе да се одуже нашем суграђанину на свему што је учинио за српску музику и свој град, који с поносом носи епитет српског музичког града. Чињеница да ће наслеђе Стевана Мокрањца надживети и све нас који се налазимо испред родне куће најпознатијег српског композитора чија се дела изводе широм света, говори о величини његовог талента, очувања народних мелодија преточених у посебне руковети, стварања величанствених мелодија и дела, који ће ретко ко са ових простора достићи. И зато с поносом кажемо да је Неготин српска престоница музике, да смо почаствовани што је Стеван Стојановић Мокрањац учинио ово парче земље светим местом музичког универзума из којег су потекле мелодије које су се настаниле широм меридијана.“ истакао је Величковић и захвалио Министарству културе и информисања на континуираној подршци фестивалу као и другим веома значајаним пројектима из области културе каои и пријатељима фестивала и медијским покровитељима.
Традиционалну беседу на овогодишњем фестивалу упутила је примадона Радмила Смиљанић. „Указали сте ми и велику част и поверење, да вам се обратим са неколико речи и тиме отворим овај већ традиционални и значајни Фестивал веома драгоцен за нас, јер је један од ретких који одржава племениту намеру очувања нашег народног аутентичног мелоса коју је Стеван Стојановић Мокрањац са много посвећења сакупио, обрадио и сачувао од заборава. О заиста сјајном Мокрањцу је баш на овом лепом месту толико тога речено и то од стране далеко стручнијих персона од мене, па мислим да је сасвим сувишно детаљније се бавити његовим ликом и делом. Овде смо имали и имаћемо још много прилика да уживамо у његовим сјајним делима – руковетима, литургији и свеукупном опусу. Према томе, боље је да то што бисмо о њему причали препустимо музици. Она је речитија и благоугоднија за слушање. Дозволите ми да вам овом приликом испричам своја лична искуства са интерпретирањем композиција Стевана Мокрањца. Већ са самим поласком у школу открили су мој таленат за певањем и одмах ме ”стрпали” у школски хор и то наравно овако крупну, сместили ме у последњи ред – да се мање видим, а и чујем јер сам била грлата и штрчала мимо осталих. Ништа то мени није сметало да не уживам у његовим руковетима. Уживала сам једва чекајући пробе хора. Одмах ме је освојила песма ”Пушчи ме”, иако није писана у сопранској лаги. Зато је ту била ”Биљана платно белеше”, дивна песма где сам могла да се распевам, али и ту мало жалила што на висинама нисам могла да пустим цео глас, стално су ме спутавали. Дивим се Хајдук Вељку и изнад свих Мокрањцу и молим Бога да овај фестивал још дуго живи и поново заблиста пуним сјајем када коначно победимо ковид. Изражавам своје дивљење организацији овог фестивала у ненормалним условима, а дивим се и учесницима хорова који су скупили храброст да дођу, као и њиховим диригентима. Дивим се и публици, поштоваоцима дела великог Мокрањца, којим се захвални поносимо.“ истакла је беседник Радмила Смиљанић.
„И ове године, дочекаћемо бројне уметнике, музикологе, љубитеље уметничке музике, посебно Мокрањчевог стваралаштва и све оне који својим присуством желе да се одуже нашем суграђанину на свему што је учинио за српску музику и свој град, који с поносом носи епитет српског музичког града. Чињеница да ће наслеђе Стевана Мокрањца надживети и све нас који се налазимо испред родне куће најпознатијег српског композитора чија се дела изводе широм света, говори о величини његовог талента, очувања народних мелодија преточених у посебне руковети, стварања величанствених мелодија и дела, који ће ретко ко са ових простора достићи. И зато с поносом кажемо да је Неготин српска престоница музике, да смо почаствовани што је Стеван Стојановић Мокрањац учинио ово парче земље светим местом музичког универзума из којег су потекле мелодије које су се настаниле широм меридијана.“ истакао је Величковић и захвалио Министарству културе и информисања на континуираној подршци фестивалу као и другим веома значајаним пројектима из области културе каои и пријатељима фестивала и медијским покровитељима.
Традиционалну беседу на овогодишњем фестивалу упутила је примадона Радмила Смиљанић. „Указали сте ми и велику част и поверење, да вам се обратим са неколико речи и тиме отворим овај већ традиционални и значајни Фестивал веома драгоцен за нас, јер је један од ретких који одржава племениту намеру очувања нашег народног аутентичног мелоса коју је Стеван Стојановић Мокрањац са много посвећења сакупио, обрадио и сачувао од заборава. О заиста сјајном Мокрањцу је баш на овом лепом месту толико тога речено и то од стране далеко стручнијих персона од мене, па мислим да је сасвим сувишно детаљније се бавити његовим ликом и делом. Овде смо имали и имаћемо још много прилика да уживамо у његовим сјајним делима – руковетима, литургији и свеукупном опусу. Према томе, боље је да то што бисмо о њему причали препустимо музици. Она је речитија и благоугоднија за слушање. Дозволите ми да вам овом приликом испричам своја лична искуства са интерпретирањем композиција Стевана Мокрањца. Већ са самим поласком у школу открили су мој таленат за певањем и одмах ме ”стрпали” у школски хор и то наравно овако крупну, сместили ме у последњи ред – да се мање видим, а и чујем јер сам била грлата и штрчала мимо осталих. Ништа то мени није сметало да не уживам у његовим руковетима. Уживала сам једва чекајући пробе хора. Одмах ме је освојила песма ”Пушчи ме”, иако није писана у сопранској лаги. Зато је ту била ”Биљана платно белеше”, дивна песма где сам могла да се распевам, али и ту мало жалила што на висинама нисам могла да пустим цео глас, стално су ме спутавали. Дивим се Хајдук Вељку и изнад свих Мокрањцу и молим Бога да овај фестивал још дуго живи и поново заблиста пуним сјајем када коначно победимо ковид. Изражавам своје дивљење организацији овог фестивала у ненормалним условима, а дивим се и учесницима хорова који су скупили храброст да дођу, као и њиховим диригентима. Дивим се и публици, поштоваоцима дела великог Мокрањца, којим се захвални поносимо.“ истакла је беседник Радмила Смиљанић.
Данијела Ванушић, помоћница министра културе и информисања за сектор културног наслеђа и дигитализације отворила је 55. Фестивал посвећен нашем најпознатијем композитору Стевану Ст. Мокрањцу речима:
„Полувековно трајање „Мокрањчевих дана“ је изузетан подвиг јер превазилази један људски радни век, и подразумева пренос наследства с једне на другу генерацију. И као што се индивидуа развија, тако се и овај фестивал временом развијао и мењао у складу са људима који су га водили и временом у којем се одржавао. „Мокрањчеви дани“, музички и културни фестивал од највишег значаја за српску културу заузима изузетно важно место у годишњем календару културних дешавања у Србији. Министарство културе и информисања на сваки начин подржава институције и догађаје који доприносе културном развитку наше државе и нашег народа, који премошћује разлике и повезује различите културе и догађаје, и промовише праве и проверене вредности. „Мокрањчеви дани“ чувају сећање на великана српске музике и повезује традиционалне и савремено српско стваралаштво од значаја за српску културу.“ нагласила је Ванушићева.
Јованка Стефановић Станојевић, директорка Дома културе „Стеван Мокрањац“ уручила је плакету Мокрањчевих дана овогодишњем беседнику, уваженој примадони Радмили Смиљанић а Владимир Величковвћ, председник Општине Неготин, плакету 55. „Мокрањчевих дана“ уручио је Министарству културе и информисања за подршку Фестивалу који чува сећање на славног српског композитора.
На крају свечаности двориштем родне куће Стевана Стојановића Мокрањца одзвањала је Шеста руковет у извођењу неготинских хорова и Хора „Св. Стефан Дечанкски“ из Новог Сада, под диригентским вођством Тамаре Адамов Петијевић.
Izvor:negotin.rs